Baba Roga

Zar ne vidiš da krvariš otrove

Iz vena i iz utrobe,

I da otrovne plodove

Čistiš o svoje udove?

Zar ne vidiš da točiš gorčinu

U čašu iz koje se nalivaš,

I od nje pleteš vedrinu

Maske pod kojom se sakrivaš?

Zar ne vidiš da sama ružiš

Pljavštinu sveta koji te guši,

I kako dok sama sebe gušiš

Postaješ ona što druge ruši?

Zar se ne stidiš?

Zar ti je drago

Što čuvaš čemer ko svoje blago?

Što nudiš jabuke,

Otvaraš kutije,

Zavodiš nevine,

I deliš nauke...

Ti što živiš u šumi u kući

Što stoji na jednoj nozi

Uvek okrenuta severu...