i ja verujem da nosim sasvim poseban teret.
Kao i svaki boem ovog sveta
pokušavam da ideju tog posebnog tereta utopim
u morima pića, oblacima dima, tami ponedeljaka i četvrtaka.
Kao i svako piskaralo ovog sveta,
kada ne uspem da pobegnem od gore navedenog
u gore navedeno,
pokušavam da prvonavedeno stavim na papir.
I deluje da se osim blesavih naravi sve menja:
papir je zamenjen glatkom staklenom površnom,
a mastilo koje sam nekada toliko volela
pod svojim noktima, na stolu i odeći,
pretvorilo se u jedinice i nule...
Ko zna... možda izračunam svoju blesavu narav...
