Zov...

Zove me pesma Cigana

i svrbe čerge ispod stopala,

noćas bih svetom hodala,

tragom stotinu vragova...

Svim glasom kraj vatre pevala,

i s Vilama čini čantrala,

noć bih od budnih čuvala,

nikada ne bih zaspala...

Zove me nemir pod zvezdama

i priziva pesma talasa,

bude me mirisi prloleća

zovom što nekad znala sam...

A ja sam vetrom nošena,

po celom svetu rasuta,

noćas sam tugom sročena

pesmom što on je zaćuta.

Pa zove me pesma Cigana

da sreću po svetu povijam,

ako je ne bih stigla ja,

bar predivne žuljeve dobijam...