Tek kada sam videla pogrešan komentar njenog sina na Fejsbook-u setila sam se lavine koja je krenula iz nje. "Dodjite da Vas zagrlim.", rekla sam i pružila naručje bez nekog naručitog razloga. Držim da je grljenje moja profesija, i da na našim prostorima ova razmena emocija definitivno predstavlja nišu. Odmah se videlo da nije umela da bude zagrljena. Zaboravila je. I deluje da su čudna vrata koja sagradimo raširenim rukama. Sela je, upalila cigaretu i počela da priča sa mojom majkom, kako bi uvek pričale, a onda se u njenim očima našla suzica koja je kucala da izadje napolje. Lavina je krenula. Kao poplava, reči su kuljale, saveti stizali jedni za drugim, i nije bio prvi put da slušam razočaranu ženu koja pokušava da sa rečima "nemoj nikad sebi dozvoliti da.." zapavo izbaci otrove iz svoje duše.
Nešto drugo je zapelo u mojoj pameti. Ona je najsnažnija i najpozitivnija pripadnica običnog usranog života koju poznajem. Jedna od onih čije lice ako nije nasmejano onda većinom stoj u "baš me briga" ekspresiji. Ona je ta koja uveseljava ljude. E sad... Zagrljaj... Zagrljaj je jedna beskrajno pozitivna stvar, i meni je jako bitan. Shvatila sam pre par godina da imam potrebu da grlim ljude, ali to ne radim zato što to niko ne radi. I onda sam samo počela. Prvo su se opirali. Bila bi to smešna scena, kao neka od onih iz crtanih filmova gde destruktivno dete koje zgrabi jadnu životinjicu koju je dobilo na dar. Pokušavali su da pobegnu. Ja sam držala čvrsto. Ljudi koje sam sretala svakodnevno su se na kraju navikli. Nekima je čak postalo potrebno, zvali bi me da se vidimo samo zato što im je bio potreban zagrljaj... Ali nikad mi se nije desilo da slučajnim zagrljajem pokrenem lavinu toliko tešku. Retko je neko reagovao slomom, pa sam tu vrstu nežnosti uzela zdravo za gotovo.
Večeras sam shvatila, da nikog nisam zagrlila već nedelju dana... Da li sam se uplašila? Možda je moja profesija kao slaganje kristalnih figura: predivan posao koji te zavodi sjajem... Ali šta kad neporezno slomiš figuricu koju nežno primiš u dlanove? Da li se ista ikada može zakrpiti?
No comments:
Post a Comment